Intervju: Aleksandar Ašković [kreni, pokušavaj, recikliraj, imaj upornost i monetizuj VIDEO]

Aleksandar Ašković – Youtube SEO Specialist u firmi Sport Klub. Iskusni IT novinar i specijalista za društvene medije sa dokazanim iskustvom i istorijom rada u industriji kompjuterskih igara. Vešt u odnosima s medijima, novinarstvu, televiziji, medijskoj produkciji i novinarstvu video igrica. Snažan profesionalac za medije i komunikacije, optimizator desetine hiljada videa. 2001 godine počinje, paralelno sa radom u Svetu Kompjutera, svoj prvi TV projekat, emisiju Game-Over, čiji je godinama bio autor i urednik. 2009 kreće sa biznis IT emisijom KursorTV. Poslednjih desetak godina bavi se fenomenima Youtube kulture, čiji je aktivni učesnik kroz strimovanje video igara na svom kanalu (World of Tanks).

Posle nekoliko godina rada u gaming industriji, 2016. godine počinje aktivno radi kao konsultant za brojne brendove i kompanije koje žele da na najbolji način nastupe na Youtube, i kreiraju video sadržaj koji će postići željene rezultate, bilo da je u pitanju dostizanje velikog broja gledalaca, ili direktna prodaja.

Neki od klijenata sa kojima je radio su Sport Klub, BalkanTrip, Polovni Automobili, Valvoline, Andrija Milošević, Slavica Squire…

Zašto Kojot pre nego što počnemo?

Zato što sam „gejmer“, a mi volimo sami sebi da dajemo nadimke. A kada sam bio mali, a bogami i sada, stalno sam sebi ličio na Kojota koji non stop juri pticu trkačicu, ali ne može da je stigne….

1.Na koji način se video probio kao primarni sadržaj danas i zašto je to na neki način bilo i lakše no očekivano?

Pa i nije baš lako. Video je postao dominantan kada smo dobili brz internet i pametne telefone sa jakim kamerama. Takođe jako veliki broj kompanija se opirao videu kao sredstvu komunikacije zbog komplikovanosti kreiranja. Kompanije su radije birale tekst i slike, kao nešto što se i jednostavnije i jeftinije pravi i mnogo lakše menja. Ali su zato klinici prihvatili video oberučke i tek kada je YouTube postao mainstream pre nekoliko godina, došlo je do promene u ponašanju. Danas je video dominantna forma za milenijalce i Gen Z, a lagano osvaja i nas „bumere“ što ja mogu da vidim po YouTube analitici gde sada sve više ima gledalaca koji su stariji od 45 godina.

2. Razvoj Interneta, digitalnih servisa i mogućnosti koje nam digital pruža zatekli su državne birokratije koje nisu naviknute na brze promene – kako kod nas, tako i u svetu. Nemogućnost država da kontrolišu sadržaj i akcije ljudi koji nisu pod njihovom jurisdikcijom, stvorilo je iluziju da će Internet uspeti da stvori ekonomsku klasu koja može biti nezavisna od državne birokratije ili bar sa minimalnim uticajem. Koliko države stižu da usklade pravno-adminitrativne odnose u globalu i kako se to odražava na kreatore sadržaja?

Jedno vreme je Internet bio omiljeno mesto svih anarhista, neka vrsta seoskog trga, gde je svako moga da priča ono što želi. Ali to je sada neka vrsta moderne praistorije. U zadnjih par godina državna birokrtaija pokušava da kontroliše i sadržaj i ponašanje, manje više uspešno. Najveći problem za sve zemlje su prevare preko Interneta, gde oštećeni često nema pravnog način da dobije neko obeštećenje.
Što se tiče sadržaja tu je situacija drugačije. Kako su društvene mreže(Facebook, Instagram, YouTube i TikTok) postale dominatne, tako je i deljenje sadržaja na njima postalo obavezna stvar ukoliko želite da neko to vidi. A moderacija tog sadržaja (iako nije dosledna) je postala jedna od najbitnijih tema, kako na zapadu tako i ovde. Jednostavno mogućnost da vaš video klip pogleda na desetine ili stotine hiljada ljudi jako negativno utiče na ljude, pogotovo mlađu generaciju koja će zarad pregleda i lajkova uraditi stvari koje su nekada bile nezamislive.

Pravi primer je „Only Fans“ koji se od mreže gde poznati mogu da ćaskaju sa svojim fanovima vrlo brzo transformisao u nešto sasvim drugo i to ne namerom svojih vlasnika, već ljudi koji su shvatili da postoji mogućnost da na taj način zaradite jako velike pare.  Neko bi rekao da je to nemoralno ili pogrešno ali ta vrsta „ogoljavanja“ kako duhovnog tako i telesnog ne smeta ljudima, koliko smo nekada mislili.

U suštini kreatore sadržaja motivišu dve stvari – želja za slavom i novcem. Naravno tu postoji i jedna bitna manjina koja koristi ove platforme da bi ostvarila uticaj na ljude, ali čak i oni teže da zarade pare ili da se na neki način proslave i nametnu svoje stavove drugima.     

3. Šta je to dodatno uticalo na proliferaciju sadržaja, ali i konzumiranja video materijala online?

Cisco je već 2015. godine predvideo da će video postati dominanta forma na Internetu za 3 godine, a to predviđanje se ostvarilo već 2017. Razlog za to je jednostavan, napredak tehnologije koji se desio u među vremenu kao i porast upotrebe pametnih telefona.
Veliki broj domaćih provajdera je pre par godina počeo da nudi pakete sa besplatnim internetom što je omogućilo velikom broju ljudi ne samo da budu online već i da konzumiraju sadržaj bez obzira gde se nalaze. Na YouTube većinu pregleda generišu pametni telefoni, zatim slede stoni računari i na kraju televizori koji će za par godina sigurno doći na drugo mesto.

Upravo to je dovelo do porasta popularnosti platformi koje strimuju video sadržaj, na prvom mesto YouTube ali i ostalih (IG i TikTOk), je ta laka dostpunost. Takođe ne treba zanemariti ni ličnu promociju, pošto većina sadržaja koju mi konzumiramo dolazi ne od kompanija, već od običnih ljudi, bilo da su amateri ili profesionalni influenseri.

Globalna pandemija koju je izazvao korona virus, sa sobom je pored velikog broja bolesnih i preminulih, dovela i do nezapamćene ekonomske krize koja nije na isti način pogodila sve sektore društva. Recimo, sve što je imalo veze sa Internetom je procvetalo u poslednjih godinu dana. Slična situacija je i sa YouTube-om koji je tokom 2021. duplirao broj ljudi u YouTube partner programu, tj, osoba koje imaju monetizovane kanale i zarađuju novac od istih.

Prema rečima Susan Wojcicki, YouTube ekosistem generiše 16 milijardi dolara samo u Americi što je ekvivalent od 345.000 poslova sa punim radnim vremenom. Slična je situacija i sa evropskim zemljama, pa tako u Velikoj Britaniji YouTube generiše oko 1,9 milijardi dolara, dok se procenjuje da je u Francuskoj ta cifra oko 626 miliona dolara. Kao što možete videti, ove brojke uopšte nisu male, pa nas i ne čudi što je američka država rešila da uzme svoje deo (nećete da me prevarite).

(ovo je uzeto sa Netokracije…to sam ja pisao za njih.. ne znam što si ubacila…)

4. Da li je danas lakše ili teže probiti se kroz digitalnu “buku” i doći do publike? Može li se to nasumično i slučajno ili moraju da se primene konkretne strategije?

Danas je mnogo teže da se probijete na društvenim mrežama. Glavni razlog za uspeh TikTok-a je „reach“ koji je bio solidan ako ste imali iole zanimljive klipove. Ta strategija se fantastično pokazala jer je veliki broj njih motivisalo da objavljuju sadržaj redovno i probaju da od toga naprave posao, a TikToku je donelo nove kreatore, koji pre toga nisu bili aktivni na drugim platformama.

Nažalost ako želite da uspete, morate pre svega da nađete nišu u kojoj se osećate udobno, istražite vašu „konkurenciju“ i zatim probate da napravite plan sadržaja i ključnih reči koje treba „targetovati“. Na žalost ni to vam ne garantuje uspeh, ako ne držite pažnju publici, što je u doba mobilnih telefona jako teško. A ukoliko vaši klipovi ne drže pažnju, neće biti puno gledani, a samim tim ih ni algoritmi (od kojih svi zavisimo) neće servirati ostalim korisnicima. To ne znači da ne treba ni probati, naprotiv. Ako želite da budete kreator sadržaja pravo vreme da počnete je sada. Da li ćete uspeti zavisi od dosta faktora ali iz mog iskustva jedan od najbitnijih je upornost i konstanto izbacivanje video klipove.

5. Koliko kvalitet videa utiče na njegovu optimizaciju, pošto je uglavnom to ono što najviše ljude odvraća od kreiranja video sadržaja, ta pretpostavka da on mora biti profesionalnog kvaliteta uvek?

U zadnjih par godina kvalitet videa je dramatično skočio, kako zbog međusobne konkurencije tako i zbog dostupnosti kvalitetne opreme za snimanje i montažu. Sadržaj koji pravite za društvene mreže ne mora da bude isti kao i recimo onaj za televiziju. Čak je i poželjno da ne bude previše upeglan i našminkan, jer gledaoci žele da osete emociju u video klipu, njih ne interesuje da li ste koristili mobilni telefon ili kameru do 5 000 evra, oni žele da ih taj video razonodi, nasmeje, rastuži, zamisli…Tako da potrudite se da ton i slika budu što bolji ali nemojte sebe da opterećujete nekim standardima.

6. Šta je sa kratkim video formatima kako na YT tako ina mrežama TikTok i Instagram? I Twitter je uvek neke forme i eksperimentiše, zapravo svi se okreću sličnim konceptima, donekle održavajući svoju autentičnost. Da li se na neki način mreže unificiraju ili postoji razlika u formatima, posebno iz ugla algoritama i onoga što svaka platforma forsira u svojim okvirima?

Minimalne razlike postoje od platforme do platforme, ali globalno gledano svaki algoritam radi na reakciju. Recimo TikTok algoritam (koji je trenutno jedan od najboljih) vaše reakcije pretvara u matematičku formulu i na osnovu nje vam servira dalje video klipove. Većina kreatora je shvatila da sadržaj sa jedne mreže može da postavi na sve ostale, što često i čine. Sada imamo situaciju da određen mreže pokušavaju da iskorene tu praksu, tako što daju veći reach ako sadržaj kreirate u njihovim native aplikacijama. Mislim da će ovo praksa biti sve češća i češća, upravo zato što sada svi jedan te isti sadržaj dele na više različitih mreža.

7. Koje srodne veštine su potrebne digitalnim ekspertima danas, kako uopšte da osveste šta je sve to što publika želi da gleda, kako da do sadržaja dođe?

Jako je teško danas davati bilo kom savet za sadržaj, jer smo svedoci da neki viralni klipovi ne prate nikakve obrasce. Jedini način da budete u mogućnosti da savetujete nekoga je i da sami konzumirate različite vrste sadržaja, što je sa ovim tempom života jako teško. Upravo zato ja uvek uradim istraživanje kada krenem da radim neku novu nepoznatu nišu, da bih bio detaljno informisan.

8. Koja tri najvažnija saveta možete dati biznisima i pojedincima koji bi da počnu sa optimizovanjem videa, odnosno šta je to sve što bi trebalo raditi, a možda se ne radi?

Iz moje velike karijere i iz iskustva znam da ljudi prave tri greške. Prva greška je da u naslov ne stavljaju ključne reči, druga bi bila da nemaju tagove ili iste tagove i treća je da ponekad hashtagove stavljaju u naslov ili u tagove i to su stvari koje ne trebate raditi.

Aleksandar Ašković

Što se tiče samog video klipa : prve tri sekunde su najbitnije, staviti vaš džingl ili špicu kasnije, počnite video sa nekim pitanjem ili tvrdnjom koji bi trebalo da zainteresuju gledaoca.

9. Na Konverziji 2023. je tvoja tema “YouTube noviteti i kako ih iskoristiti”. Na konferenciji Konverzija19 si proglašen za najboljeg predavača po glasovima publike za predavanje: Kako predstaviti svoju kompaniju na YouTube. Danas, video još više dominira na Internetu, ali veliki broj kompanija ne želi da aktivno kreira sadržaj, jer smatraju da produkcija mora biti vrhunska. Sa porastom popularnosti kratkog videa, kreiranje sadržaja nikada nije bilo lakše, bilo da to radite “ručno” koristeći aplikacije na mobilnom telefonu ili koristeći online servise za kreiranje promo klipova. Zašto je kratak video (YT SHorts, IG Reels, TikTok) dobar za biznise i kako da ih na pravi način iskoriste za promociju?

YouTube sada promoviše shorts format i daje mu veliki reach, te je upravo zato i pravo vreme da se krene sa ovom vrstom sadržaja. Takođe umesto da snimate video, možete da kreirate jednostavne animacije sa savetima ili da predstavite svoj proizvod i šta on radi na ovaj način. A već smo pomenuli da je ovaj sadrža moguće deliti i na ostalim društvenim mrežama. Veliki broj servisa za kreiranje video sadržaja su integrisali chatGPT API u svoj servis, pa je sada pravljenje video klipova lakše nego ikada.

10. Podeli sa nama neku anegdotu, uspeh/fejl/lekciju iz tvog rada ako želiš. Koja bi to bila neka poruka mladima danas?

Upornost i obrazovanje, to su dve stvari koje vam garantuju uspeh u životu. Kada god sam bio  uporan i radio ono što mislim da ima smisla, rezultati ne bi izostao. Nažalost to znači da ne treba da napišete jedna tekst na neku temu ili snimite jedna video ili pogledate jedan kurs. Na Internetu možete naći jako puno znanja, koje ljudi dele besplatno a na vama da je to znanje i informacije upotrebite za poboljšanje svog života ili karijere. Nažalost kao i svi opšti savet i ovaj je fantastičan na prvi pogled ali nepraktičan jer nije svako od nas u istoj situaciji.
Izaberite oblast koja vam se sviđa, nađite ljude koje ćete pratiti u toj oblasti, probajte da primenite ta znanja na nekim svojim malim ličnim projektima, nudite svoje usluge kroz digitalne platforme kao što su Upwork  i budite uporni.

LINK: https://youtu.be/aU3tdL7z3ME

Vidimo se na Konverzija 2023!