Bezbednost dece na internetu – zaštita kroz informisanost

Roditeljstvo je oduvek bilo kompleksno i puno izazova, ali današnji roditelji suočavaju se sa jedinstvenim problemima koje donosi moderno doba. Brzi tehnološki napredak, promenljive društvene norme i sveprisutnost interneta oblikuju način na koji odgajamo decu i kako se nosimo sa svakodnevnim roditeljskim obavezama.

Izazovi roditeljstva u modernom dobu: Kako se nositi sa savremenim izazovima?

U prošlosti su roditelji brinuli o tome kako da osiguraju fizičku bezbednost i osnovne potrebe svoje dece. Danas, međutim, moraju se suočiti sa mnoštvom novih pitanja: Kako balansirati između posla i vremena provedenog sa porodicom? Kako zaštititi decu od sajber nasilja i neprimernih sadržaja na internetu? Kako ih naučiti da budu odgovorni digitalni građani? Kako se izboriti sa pritiscima društvenih mreža i uticajem vršnjaka?

Uz sve to, moderni roditelji moraju pronaći način da neguju emocionalno zdravlje svoje dece, podstičući ih na samopouzdanje i samopoštovanje u svetu koji je često preplavljen nerealnim očekivanjima i informacijama.

Bezbednost dece na internetu

Posebno su izazovne teme vezane za bezbednost dece na internetu.

Glavni izazovi za bezbednost dece na internetu uključuju:

1. Sajber nasilje (Cyberbullying):

• Deca mogu biti izložena nasilju putem interneta, uključujući uvrede, pretnje, širenje laži ili neprijatnih fotografija. Ovaj vid nasilja može imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje dece.

1. Online predatori:

• Postoje pojedinci koji koriste internet kako bi uspostavili kontakt sa decom radi eksploatacije. Oni često koriste lažne profile kako bi se predstavljali kao vršnjaci dece ili kao pouzdane osobe.

1. Neprimerni sadržaji:

• Deca mogu slučajno ili namerno naići na sadržaje koji nisu primereni njihovom uzrastu, uključujući pornografiju, nasilje ili drugu neprikladnu materiju.

1. Privatnost i bezbednost podataka:

• Deca mogu nesvesno deliti lične informacije na internetu, kao što su adresa, broj telefona, ili škola koju pohađaju, što ih može izložiti različitim rizicima.

1. Online prevare (Phishing):

• Deca mogu biti meta prevara putem emailova, poruka ili lažnih web stranica koje pokušavaju da ukradu njihove lične informacije ili novac.

1. Zavisnost od interneta:

• Prekomerno korišćenje interneta i društvenih mreža može dovesti do zavisnosti, što može uticati na socijalne veštine, fizičku aktivnost i opšte zdravlje dece.

1. Nedostatak digitalne pismenosti:

• Deca često nemaju dovoljno znanja o tome kako sigurno koristiti internet, prepoznati rizike i zaštititi svoje podatke.

1. Uticaj na samopouzdanje i samopoštovanje:

• Društvene mreže mogu uticati na percepciju dece o sopstvenom izgledu i vrednosti, što može dovesti do problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem.

1. Sajber zlostavljanje i diskriminacija:

• Deca mogu biti izložena diskriminaciji ili zlostavljanju zbog svoje rase, etničke pripadnosti, vere, pola ili seksualne orijentacije.

Kako bi se zaštitila deca na internetu, važno je edukovati ih o bezbednosnim praksama, pratiti njihovu online aktivnost, koristiti softvere za zaštitu i filtriranje sadržaja, te otvoreno komunicirati o potencijalnim rizicima i kako se nositi sa njima.

Kakvo je stanje u zemljama regiona?

Statistika vezana za sajber nasilje na Balkanu varira zavisno od zemlje i izvora podataka, ali nekoliko ključnih nalaza može se izdvojiti:

1. Srbija:

• Prema istraživanju Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA iz 2019. godine, oko 70% učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji prijavilo je da je doživelo neku vrstu sajber nasilja.
• Istraživanje UNICEF-a iz 2020. godine pokazuje da je oko 40% dece u Srbiji izloženo sajber nasilju, dok je oko 60% njih prijavilo da poznaje nekoga ko je bio žrtva sajber nasilja.

1. Hrvatska:

• Prema podacima iz 2019. godine, koje je objavio Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD), oko 25% učenika osnovnih škola i 35% učenika srednjih škola u Hrvatskoj izjavilo je da su bili žrtve sajber nasilja.
• Europska komisija je u istraživanju iz 2018. godine otkrila da je 32% mladih u Hrvatskoj doživelo neku vrstu nasilja na internetu.

1. Bosna i Hercegovina:

• Studija UNICEF-a iz 2018. godine pokazala je da je 55% dece u Bosni i Hercegovini iskusilo neki oblik sajber nasilja.
• Istraživanje koje je sprovela organizacija Save the Children 2019. godine ukazuje na to da je oko 30% dece u Bosni i Hercegovini bilo žrtva sajber nasilja, dok je 70% njih bilo svedok sajber nasilja.

1. Severna Makedonija:

• Prema istraživanju koje je sproveo UNICEF u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Severne Makedonije 2019. godine, 33% dece prijavilo je da su bili žrtve sajber nasilja.

Ove statistike ukazuju na značajan problem sajber nasilja među mladima na Balkanu, naglašavajući potrebu za edukacijom, prevencijom i adekvatnom podrškom žrtvama. Takođe, ovo pokazuje važnost koordinisanog rada između škola, roditelja, nevladinih organizacija i državnih institucija kako bi se smanjio uticaj sajber nasilja na decu i mlade.

Poziv na panel-diskusiju u okviru kampanje „Ne zatvarajmo oči! Zaštitimo djecu na internetu“ u Banjaluci

U četvrtak 06. juna 2024. godine s početkom u 13.00 časova, u Domu omladine, u ulici Đure Daničića 1, biće održana šesta po redu panel-diskusija u okviru društveno odgovorne kampanje „Ne zatvarajmo oči. Zaštitimo djecu na internetu“, koju kompanija m:tel sprovodi uz partnersku podršku UNICEF-a u BiH i Plavog telefona.

Cilj ove kampanje je preventivno djelovanje i zaštita djece na internetu, a upravo na način da se u nju aktivno uključi čitava javnost, kao i predstavnici i donosioci odluka u lokalnim zajednicama.

Na panelu će učestvovati:

• Nineta Popović, voditelj odjela za komunikaciju kancelarije Unicefa u BiH
• Bobana Popović, savjetnik i psiholog – Plavi telefon
• Darko Vukić, inspektor u Jedinici za visokotehnološki kriminalitet –
• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske
• Marija Jakovljević, psiholog, Centar za socijalni rad Banjaluka

Pozivamo vas da svojim prisustvom na panel-diskusiji u Banjaluci podržite ovu društveno odgovornu kampanju. Izjave za medije planirane su u 12.45 časova.

Molimo vas da dolazak potvrdite na e-mail adresu: pr@mtel.ba.

m:tel – imate prijatelje!