Pomeranje granica: Banjalučanin Ratko Perić na vrhu Kilimandžara

Planinarsko udruženje “Abonos” iz Banjaluke organizovalo je u periodu od 09.02.-20.02.2024. godine i uspešno realizovalo ekspediciju na najviši planinu afričkog kontinenta Kilimandžaro i njegov najviši vrh Uhuru. Ovaj vrh nalazi se na 5.895 metara nadmorske visine. Na svom putu imali su podršku i pomoć lokalnih vodiča u Tanzaniji.

Vođa ekspedicije je bio Aleksandar Balaban, a tim koji je učestvovao činili su planinari iz Republike Srpske, Bosne i Herzegovine, Slovenije, Srbije i Sjeverne Makedonije.

Iz najvećeg grada Republike Srpske u ovom pohodu učestvovalo je 7 planinara, a jedan od njih je i Ratko Perić, doktor nauka sportske fiziologije i bivši sportista.

Izazov koji treba savladati – pametno i spremno uz dobru priremu!

Kilimandžaro sa svojih 5895 m je naviša samostojeća planina na svijetu kao i najviša planina Afričkog kontinenta. Nalazi se u ekvatorijalnom pojasu te zbog toga penjači mogu da iskuse sve vrste klimatskih uslova, od tropskih kiša do snjegova.

Najveći izazov za uspješan uspon na vrh Kilimandžara su manjak kiseonika i niske temperature, a na usponu se mogu susresti temperature koje idu i do oko minus 20 stepeni. Na gotovo 6.000 metara nadmorske visine, gde je smanjen nivo kiseonika u vazduhu, manjak kiseonika može dovesti do visinske bolesti.

Ipak, sve to nije sprečilo naše hrabre penjače i Ratka da ostvare svoj dugo planirani cilj.

Kakva priprema je neophodna za uspeh u ovakvom poduhvatu?

Alpinisti se za ovakve poduhvate pripremaju godinama. Pre uspona na najviše vrhove sveta stiču iskustvo na manjim vrhovima regiona ili Evrope.

Banjalučanin Ratko Perić je u osvajanje Kilimandžara krenuo fizički i psihički spreman, uz jaku volju i avanturistički duh, ali bez izrazitog planinarskog iskustva. U sklopu svojih priprema, ispenjao je nekoliko vrhova u Bosni i Herzegovini gde se ističe uspon na najviši vrh BiH, Maglić (2386m).

Po zanimanju je doktor nauka sportske fiziologije tako da je u svoje pripreme uključio naučni pristup te je pored standardnih vežbi snage u teretani i kardio-treninga puno radi na vežbama disanja.

Ovaj bivši sportista i sa 40 godina trči polumaratone, maratone, trijatlone, uz to je i ljubitelj ekstremnog skijanja.

„Cijela priča je interesantna jer nemam bogatu istoriju planinarenja, barem ne na izrazito visokim vrhovima. Do sada sam se penjao na Maglić, Kozaru, Vlašić i slično, ali sve su to male planine u odnosu na Kilimandžaro. Ono čega imam na pretek je želja za avanturom, a što je najvažnije kondiciono i mentalno sam bio dobro pripremljen“, priča Perić.

„Zahvaljujući mojoj „akademskoj pozadini“ u svoje pripreme sam uključio i vježbe na uređaju “hipoksiko” koji je u mogućnosti da simulira visoke nadmorske visine te samim tim sam mogao da se bolje adaptiram na hipoksične uslove visokih planina“, kaže Ratko.

Kako je došlo do ideje da krenete u ovakav izazovan poduhvat?

„Mnogo prijatelja ušlo je u alpinističke vode. Lani sam pohađao jednomjesečnu školu planinarstva i čim su pomenuli da postoji šansa da se ide na Kilimandžaro, odmah sam se prijavio“, rekao je Perić.

„Imao sam period do polaska koji sam maksimalno iskoristio, što za kondicione i mentalne pripreme, što za nabavku opreme. Iskreno, nisam znao šta da očekujem. Informacije sam tražio u knjigama, dokumentarnim filmovima i razgovorima s ljudima koji su već bili na Kilimandzaru i svaki izvor je imao drugačije iskustvo. U skladu s tim, moj cilj je bio da budem spreman za sve. Što spremniji, to će mi i sam uspon biti lakši.“

Kako je sve to izgledalo tokom dve nedelje koliko je ekspedicija trajala?

Nakon skoro 25h putovanja preko Sarajeva i Istanbula, na aerodromu u Arushi su nas dočekali lokalni vodiči. Iskoristili smo taj slobodan dan da se upoznamo s gradom i timom ljudi koji će nas pratiti u našoj avanturi. Sam uspon je trajao četiri dana, koristili smo Marango rutu. Neki kažu najtežu rutu zbog kratkog trajanja uspona. Što kraća ruta, kraća aklimatizacija na uslove razrjeđenog kiseonika. U ta četri dana prolazite kroz sve vremenske uslove i vidite sve vrste vegetacije. Iz tropskih šuma s majmunima prelazite u zonu niskog rastinja. Potom ulazite u zonu vulkasnkog kamenja i pjeska i sve to završite s snježnim pokrivačem. Svaki dan pješačite oko 10km i prelazite visinsku razliku od oko 1000m.

Uzevši u obzir da ste na planini, uslovi boravka su bili prihvatljivi. Spavate u bungalovima, ponekad i s 20 ljudi, nema kupatila i tuširanja, toalet vam je priroda. Iz poslednjeg kampa, Kubo hut (4720m), u 23:30 smo krenuli na finalni uspon. Meni lično je bilo potrebno 9h, te sam u 08:30 uspješno izašao na Uhuru vrh. U toku uspona vi ste kao uspavani, ne znate da li je java ili san. Tako visina djeluje na vas. Izlazak sunca vam pruži novu snagu; snaga sunca je neopisiva. Svi članovi tima su uspješno izašli. Nakon toga počinje spust te ono šta ste penjali četiri dana, sada treba da spustite za dva. Stvarno ozbiljan tempo i iskreno, mislim da je spust teži nego uspon.

Šta je najupečatljivije bilo za vas?

Naupečatljivije je bilo doživjeti Afriku, Tanzaniju i stil života tih ljudi. Drugi svet. Kod njih je sve Pole Pole i Hakuna Matata što u prevodu znači polako polako i bez brige. Nema žurbe, pritiska vremena. Iskoristili smo priliku dok smo u Tanzaniji i otišli smo na safari u Tarangire i Ngorongoro nacionalne parkove. Videti divlje životinje u njihovim prirodnim okruženjima je neopisivo iskustvo.

Šta je potrebno da bi se neko upustio u ovakav poduhvat?

Pre svega, osim adekvatne kondicione i mentalne snage, neophodna je kvalitetna planinarska oprema za ovakva putešestvija.

„Kada kažete da idete na Kilimandžaro svi pitaju koliko košta ekspedicija, usluge vodiča i avionska karta, te ljudi misle da se sve tu završava. Za ozbiljne vrhove treba i adekvatna oprema, a ona je skuplja nego kompletna ekspedicija. Veliki deo opreme sam bio primoran da kupim u EU jer kod nas nema većine tih stvari, barem ne za planinara koji je viskok 2m ili za vremenske uslove koji su nas mogli tamo očekivati“, rekao je Perić.

Uzevši o obzir da je zbog kupovine opreme moj poduhvat koštao skoro pa duplo od planiranog, ovim putem se zahvaljujem kompanijama koje su me podržale u ovoj avanturi. UnisTours, Info Media group, ZU Avala, Agromehanika, Proteini.si, Skifun, OrthoSport i RMC Fitness Point.

Što se tiče samog uspona na Kilimandžaro, sada kad je sve završeno, više sam mišljenja da je za uspješan uspon potrebnija velika mentalna snaga. Naravno, ne smijemo zanemariti i kondicionu pripremu ali za vreme noćnog uspona i manjka kiseonika, mentalna strana vaše ličnosti dolazi do izražaja.

Adrenalinski izazovi kao način života

Ratko Perić do sada je imao više avantura, ali izdvaja onu u španskoj Pamploni gde je učestvovao u trci sa bikovima.

„Sve što ima veze sa bikovima je stil života u Španiji, borbe matadora u areni, koride. Bio sam u prilici da učestvujem u San Fermin festivalu, poznatom po trci s bikovima, što je veliki adrenalinski doživljaj. To je stampedo, 12 bikova trči prema vama, u uskim ulicama, u dužini od 850 metara. Ulice su ograđene, zatvorene, a samo trkači i bikovi mogu biti tu. Jednom rječju, preživljavanje“, kaže Ratko Perić.